Predložene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predstavljaju ozbiljan zaokret u funkcionisanju školstva. Umesto jačanja partnerstva između države, škole, roditelja i učenika, predlog zakona povećava ovlašćenja Ministarstva i direktora škola, dok istovremeno smanjuje prava i uticaj svih ostalih učesnika obrazovnog procesa.
Najvažnije predložene izmene su:
- smanjenje broja članova Saveta roditelja i njegovo svođenje na savetodavnu ulogu bez stvarnog uticaja na rad škole;
- ukidanje dosadašnjih ovlašćenja Saveta roditelja u vezi sa finansijama škole i izborom udžbenika;
- ograničavanje učešća učenika u radu Školskog odbora;
- uvođenje mogućnosti suspenzije licence nastavnicima zbog neizvođenja nastave nakon upozorenja direktora;
- povećanje ovlašćenja Ministarstva u odlučivanju o premeštaju učenika u drugu školu;
- dodatna centralizacija odlučivanja u obrazovnom sistemu.
Iako predlog sadrži i određena dobra rešenja, poput jasnijeg regulisanja upotrebe mobilnih telefona i unapređenja pojedinih disciplinskih postupaka, ostaje otvoreno pitanje zašto se najveća pažnja posvećuje kontroli i kažnjavanju, a ne unapređenju kvaliteta nastave.
Posebno zabrinjava činjenica da se uvode novi stručni predmeti i novi nastavni programi, dok se istovremeno zanemaruje podrška nastavnicima koji treba da ih realizuju. Umesto da Ministarstvo prosvete obezbedi kvalitetne stručne obuke i seminare za primenu novih programa, nastavnici su često prepušteni da sami traže literaturu, izvore informacija i način realizacije nastave. Upravo bi sistemska podrška struci trebalo da bude jedan od osnovnih prioriteta Ministarstva.
U trenutku kada škole sve teže pronalaze kvalifikovane nastavnike, kada stručnog kadra ima sve manje, očekivalo bi se da država ulaže u njihovo usavršavanje, motivaciju i zadržavanje u obrazovanju. Umesto toga, predložene izmene šalju poruku da su kontrola i sankcije važnije od stručne podrške.
Zbog toga se nameće ozbiljno pitanje u kom pravcu se vodi obrazovna politika. Da li je cilj jačanje kvaliteta obrazovanja ili stvaranje sistema u kojem će stručnost biti sve manje važna, a sve više prostora biti za zapošljavanje nedovoljno stručnog, ali podobnog kadra?
Obrazovanje nije moguće unaprediti centralizacijom, kažnjavanjem i smanjenjem prava roditelja, učenika i nastavnika. Kvalitetno školstvo može se graditi samo kroz ulaganje u ljude, jačanje struke, kontinuiranu obuku nastavnika i odgovornost države da obezbedi uslove za sprovođenje reformi koje sama donosi.
Pokret Promene u fokusu