Danas je dan borbe protiv vršnjačkog nasilja. Kako objasniti deci da nasilje nije u redu i nije dozvoljeno kad je nasilje u Srbiji postalo obrazac.
Postalo je svakodnevica – u porodici, u školi, na ulici, na internetu, u institucijama. Postoji čitav sistem nasilja koji se širi tamo gde nema odgovornosti. A najveću odgovornost snosi država. Nasilje može biti:
–Fizičko nasilje (udarci, guranje, batine, nanošenje telesnih povreda, pretnje silom)
–Psihičko / psihološko nasilje (ponižavanje, zastrašivanje, manipulacija, kontrola, gaslajting, konstantni pritisak)
–Verbalno nasilje (uvrede, psovke, govor mržnje, javno omalovažavanje)
–Emocionalno nasilje (ucenjivanje emocijama, ignorisanje, izolacija, sistematsko rušenje samopouzdanja)
–Ekonomsko nasilje (otkazi, zabrana rada, kontrola i oduzimanje prihoda)
–Seksualno nasilje (uznemiravanje, prisila, zloupotreba, ucene intimnim sadržajem)
–Digitalno nasilje (pretnje preko mreža, objavljivanje privatnih podataka i fotografija, onlajn hajke, organizovane kampanje linča)
–Porodično nasilje (zlostavljanje unutar četiri zida – fizičko, psihičko, ekonomsko i seksualno)
–Institucionalno nasilje (zloupotreba moći, ćutanje nadležnih, nepostupanje sistema, selektivna pravda)
–Diskriminatorno nasilje (napadi i mržnja zasnovani na polu, poreklu, veri, socijalnom statusu ili bilo kom ličnom svojstvu)
–Socijalno nasilje (organizovano isključivanje, targetiranje, uništavanje reputacije)
–Nasilje nad decom i starima (zanemarivanje, eksploatacija, finansijska i psihička zloupotreba)
Ovo je u Srbiji postao ambijent.
Državna vlast je odgovorna za stanje bezbednosti, zdravlja i obrazovanja u društvu isto onako kako je roditelj odgovoran za red i sigurnost u sopstvenoj porodici.
Kako objasniti deci da nešto ne treba da rade ako država i državni vrh plaćaju batinaše da tuku studente i narod, ako policija ne radi svoj posao zaštite zakona nego se šalje da tuče i hapsi nedužne ljude, ako roditelji dobijaju otkaze zbog toga što podržavaju decu, ako profesori dobijaju otkaze zato što razmišljaju svojom glavom, ako je dozvoljeno da se krade i čine kriminalne radnje kad si blizak režimu i podržavaš ga, ako država plaća botove da izgovaraju i pišu po društvenim mrežama najgore uvrede i šalju preteće poruke… DRŽAVA PODSTIČE DA SE BORI NAROD PROTIV NARODA. ŠALJE BRATA NA BRATA.
Deca mogu da zaključe da je nasilje dozvoljeno.
Društvo u kome se nasilje ne sankcioniše postaje društvo straha.
A društvo straha je društvo bez poverenja, bez pravde i bez budućnosti.
Stop nasilju!
Olgica Rakić profesor i odbornik odborničke grupe Promene u fokusu u Zrenjaninu